Fixit - Povijest promjena

Marko: /* Obnovljivi izvori */

2008-01-22T08:11:04Z

‎Obnovljivi izvori

Marko: /* Kogeneracija */

2008-01-22T08:10:49Z

‎Kogeneracija

Marko: /* Kombinirani ciklus */

2008-01-22T08:10:35Z

‎Kombinirani ciklus

Marko: /* Nuklearna energija */

2008-01-22T08:10:16Z

‎Nuklearna energija

Marko: /* Struktura potrošnje fosilnih goriva */

2008-01-22T08:09:28Z

‎Struktura potrošnje fosilnih goriva

Marko: /* Izvori emisije CO₂ */

2008-01-22T08:08:56Z

‎Izvori emisije CO<sub>2</sub>

Marko u (test) 08:08, 22. siječnja 2008.

2008-01-22T08:08:17Z

Prikaži promjene

←Starija inačica		Inačica od 08:11, 22. siječnja 2008.
Redak 274:		Redak 274:

	===Obnovljivi izvori===		===Obnovljivi izvori===
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="100%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><br />Obnovljivi izvori su oni koji se ne troše našim korištenjem jer mi samo koristimo razliku u potencijalu:</font> </span>~~
−
−	* <span lang="hr"><font face="Arial">hidroenergija</font> </span>
−	* <span lang="hr"><font face="Arial">biomasa i otpad</font> </span>
−	* <span lang="hr"><font face="Arial">sunčeva energija</font> </span>
−	* <span lang="hr"><font face="Arial">energija vjetra</font> </span>
−	* <span lang="hr"><font face="Arial">geotermalna energija</font> </span>
−
−	<span lang="hr"><font face="Arial">Treba razlikovati korištenje tih energija za proizvodnju električne i toplinske energije. Za sada samo hidroenergija (tab. 6.) ima značajan udio (naročito u Hrvatskoj) u proizvodnji električne energije, iako se posljednjih godina probija energija vjetra koja se približava komercijalizaciji. Ipak, može se s velikom vjerojatnošću reći da obnovljivi izvori neće značajnije sudjelovati u zadovoljenju Kyoto protokola, bilo zbog cijene ili zbog ograničenih ekonomski iskoristljivih resursa.</font></span>
−
−
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="4%" \|~~
−	~~\| width="91%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><div align="center">'''Tablica 6.''' Prednosti i nedostaci hidroenergije~~
−
−	~~{\| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2"~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">prednosti</font></span>~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">nedostaci</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">zanemariva emisija CO<sub>2</sub></font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">jefitini potencijali već iskorišteni</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">velike HE čine velike ekološke štete (npr. dizanje nivoa vode - Međimurje)</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">male HE su teško isplative</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial">poplavljivanje korisnog (naseljenog ili obrađenog) zemljišta</font></span>~~
−	\|}
−
−	~~<span lang="hr"><br /></span>~~
−	~~\| width="5%" \|~~
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="100%" \|~~
−	<span lang="hr"><font face="Arial">Iako izgaranje biomase i otpada stvara emisiju CO<sub>2</sub>, smatra se da bi ta ista biomasa svojim prirodnim procesom truljenja emitirala istu količinu CO<sub>2</sub> pa prema tome ulazi u energente koji smanjuju emisiju. Čak i uzgajanje biomase ima isti učinak jer će vegetacija povući gotovo sav potreban ugljik iz atmosfere. Djelomično sličan mehanizam se može uzeti i za otpad nepetrokemijskog porijekla.</font> </span>
−
−
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="4%" \|~~
−	~~\| width="91%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><div align="center">'''Tablica 7.''' Prednosti i nedostaci izgaranja biomase~~
−	~~{\| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2"~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">prednosti</font></span>~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">nedostaci</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">"zanemariva" emisija CO<sub>2</sub></font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">slaba energetska moć</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">teška kontrola nad ostalim emisijama</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial">potrebna velika površina</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial">skup transport - samo na lokalitetu gdje je biomasa nusproizvod nekog drugog procesa</font></span>~~
−	\|}
−
−	~~<span lang="hr"><br /></span>~~
−	~~\| width="5%" \|~~
−	\|}

	===Uvoz električne energije===		===Uvoz električne energije===

←Starija inačica		Inačica od 08:10, 22. siječnja 2008.
Redak 272:		Redak 272:

	===Kogeneracija===		===Kogeneracija===
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="100%" \|~~
−	<span lang="hr"><font face="Arial"><br />Ideja kogeneracije je da se otpadna toplinska energija koja izlazi iz dimnjaka termocentrale iskoristi, recimo za grijanje tople vode i pare (daljinska toplina), koja će se koristiti ili u industriji ili u sistemima distriktnog (centralnog) grijanja. Time se iskoristivost povećava s cca. 30-35% uobičajenog Rankineovog procesa na 60-70%. Prema slici 15. vidi se je potrošnja fosilnih goriva na proizvodnju električne i toplinske energije slična, pa bi se teoretski moglo značajno smanjiti emisiju CO<sub>2</sub>. Međutim, kako je mjesto proizvodnje daljinske topline po definiciji različito od mjesta proizvodnje električne energije, nije za očekivati da će više od desetak posto električne energije biti proizvođeno kogeneracijom.</font> </span>
−
−
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="2%" \|~~
−	~~\| width="95%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><div align="center">'''Tablica 5. '''Prednosti i nedostaci kogeneracije~~
−
−	~~{\| border="1"~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">prednosti</font></span>~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">nedostaci</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">korištenjem istog goriva za proizvodnju električne i toplinske energije moguće je raspoloviti emisiju CO<sub>2</sub></font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">proizvodnja toplinske energije mora biti na mjestu (ili blizu) potrošnje</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">proizvodnja električne energije mora biti blizu mjesta hlađenja (rijeke, more)</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">proizvodnja električne energije nije preporučljiva blizu velikih koncentracija stanovništva zbog zagađenja</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial">potrebna gradnja vrelovoda</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| <span lang="hr"><font face="Arial">problem kondenzata</font></span>~~
−	\|}
−
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial">linkovi:</font></span>~~
−
−	~~<blockquote>~~
−
−	~~; '''<font face="Arial">[http://www.cogen.org/ Cogen Europe]</font>'''<span lang="hr"> </span>~~
−	~~; <span lang="hr">[http://www.energy.rochester.edu/cogen/chpguide.htm '''<font face="Arial">Cogeneration Buyers Guide</font>'''] </span>~~
−
−	~~</blockquote>~~
−	~~\| width="3%" \|~~
−	\|}

	===Obnovljivi izvori===		===Obnovljivi izvori===

←Starija inačica		Inačica od 08:10, 22. siječnja 2008.
Redak 270:		Redak 270:

	===Kombinirani ciklus===		===Kombinirani ciklus===
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="100%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><br /><font face="Arial">Kombinacijom plinske i parne turbine moguće je povećati efikasnost s cca. 30-35% uobičajenog Rankineovog procesa na 50-65%.</font> </span>~~
−
−
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="5%" \|~~
−	~~\| width="89%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><div align="center">'''Tablica 4'''. Prednosti i nedostaci kombiniranog ciklusa~~
−
−	~~{\| width="687" border="1"~~
−	~~\| width="378" height="18" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">prednosti</font></span>~~
−	~~\| width="293" height="18" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">nedostaci</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="378" height="60" \| <span lang="hr"><font face="Arial">udvostručenjem efikasnosti pri proizvodnji električne energije moguće je raspoloviti emisiju CO<sub>2</sub></font></span>~~
−	~~\| width="293" height="60" \| <span lang="hr"><font face="Arial">relativno komplicirana tehnologija</font></span>~~
−	\|}
−
−	~~<span lang="hr"><br /></span>~~
−	~~\| width="6%" \|~~
−	\|}

	===Kogeneracija===		===Kogeneracija===

←Starija inačica		Inačica od 08:10, 22. siječnja 2008.
Redak 268:		Redak 268:

	===Nuklearna energija===		===Nuklearna energija===
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="100%" \|~~
−	<font face="Arial">Zemlje s velikim udjelom nuklearne energije u proizvodnji struje (Litva, Francuska, Belgija preko 60%, Ukrajina, Švedska, Bugarska, Slovačka, Švicarska, Mađarska, Slovenija preko 40%, Južna Koreja, Japan, Njemačka, Finska preko 30%, Španjolska, Britanija i Armenija preko 20%) će vrlo teško smanjiti emisiju ako se odluče za odustajanje od nuklearne opcije. Primjer Švedske koja je odlučila zatvoriti nuklearne elektrane:</font>
−
−	<font face="Arial">IT IS often ticklish to balance protection of the environment against its cost. Sweden’s Social Democratic government has come up with a novel answer: a “green” policy that is not only hugely expensive, but may actually damage the environment. It plans shortly to shut a nuclear power station that is efficient and safe; another is to be closed in 2001. If the courts permit the closures, Sweden will be poorer and dirtier—and may be more at risk from nuclear accidents. (članak iz The Economist)</font>
−
−	<font face="Arial">U</font><span lang="hr"><font face="Arial"> potrazi za opcijama rješavanja problema globalnog zatopljenja (koje bi Hrvatsku ako ratificira Kyoto protokol mogao koštati godišnje oko 100 milijuna eura), skupih fosilnih goriva, pojave novih sigurnijih nuklearnih tehnologija, izostanak nesreća poslije Černobila te značajne vremenske distance u odnosu na nesreće, nuklearna energija se vraća u područje javnih rasprava kao moguće ekološki prihvatljivo rješenje. Ponovno uzimanje u obzir nuklearne energije u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji je ponovno postalo pravilo, a donesene su i neke odluke o gradnji. Pred katastrofalnim mogućim posljedicama globalnog zatopljenja, zeleni se sve češće opredjeljuju za nuklearnu energiju. Simatična je izjava 2004. godine osnivaća Greenpeace-a, Jamesa Lovelocka: “Only nuclear power can halt global warming.”</font></span>
−
−
−	\|}
−
−	~~{\| width="100%"~~
−	~~\| width="6%" \|~~
−	~~\| width="85%" \|~~
−	~~<span lang="hr"><font face="Arial"><div align="center">'''Tablica 3'''. Prednosti i nedostaci nuklearne energije~~
−
−	~~{\| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2"~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">prednosti</font></span>~~
−	~~\| width="50%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <span lang="hr"><font face="Arial">nedostaci</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">emisija CO<sub>2</sub> je zanemariva</font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">politički neprihvatljiva u velikom broju zemalja</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">visoki kapitalni troškovi - značajno skuplja od fosilnih goriva</font></span>~~
−	\|-
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial"> </font></span>~~
−	~~\| width="50%" \| <span lang="hr"><font face="Arial">Hrvatska - premali energetski sistem<br />1 centrala = 1/4 sistema</font></span>~~
−	\|}
−
−	~~<span lang="hr"><br /><font face="Arial">Link:''' '''''' [http://www.iaea.org International Atomic Energy Agency - IAEA]'''</font> </span>~~
−
−
−	~~\| width="9%" \|~~
−	\|}

	===Kombinirani ciklus===		===Kombinirani ciklus===

@@ Redak 248: / Redak 248: @@
 <div align="center">'''Tablica 2.'''  Glavni tipovi potrošnje fosilnih goriva</div>
@@ Redak 292: / Redak 263: @@
 Slika 15. prikazuje udjele pojedinih tehnoloških procesa u potrošnji fosilnih goriva u Hrvatskoj, pa prema tome i emisiji CO<sub>2</sub>. Očito je da bi se u Hrvatskoj imalo smisla najviše djelovati na smanjenje emisije upravo u prometu, jer je tu najveći udio. Proizvodnja električne energije stvara manji dio emisije, iako joj se posvećuje najviše pažnje. To je stoga što za sada tehnologija ne omogućava veliki napredak u području smanjenja emisije CO<sub>2</sub> u prometu.
 ==Smanjenje emisije CO<sub>2</sub> pri proizvodnji električne energije==

←Starija inačica		Inačica od 08:08, 22. siječnja 2008.
Redak 240:		Redak 240:
	<div align="center">'''Tablica 1.''' Potrošnja fosilnih goriva u svijetu, Europi (uključuje i zemlje bivšeg SSSR-a) i Hrvatskoj 2002</div>		<div align="center">'''Tablica 1.''' Potrošnja fosilnih goriva u svijetu, Europi (uključuje i zemlje bivšeg SSSR-a) i Hrvatskoj 2002</div>

−	~~{\| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2" align="center"~~
−	~~\| width="25%" align="center" bgcolor="#99ccff" \| <font face="Arial">[http://powerlab.fsb.hr/osnoveenergetike/wiki/index.php?title=Jedinice mtoe] - million tons of oil equivalent</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <font face="Arial">Svijet</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <font face="Arial">Europa (EU15)</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#6699ff" \| <font face="Arial"> [http://www.iea.org/Textbase/stats Hrvatska]</font>~~
−	\|-
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#ccccff" \| <font face="Arial">nafta</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| '''<font face="Arial">3714</font>'''~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">923 (599)</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">4.4</font>~~
−	\|-
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#ccccff" \| <font face="Arial">ugljen</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| '''<font face="Arial">2397</font>'''~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">521 (217)</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">0.6</font>~~
−	\|-
−	~~\| width="25%" align="middle" bgcolor="#ccccff" \| <font face="Arial">plin</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| '''<font face="Arial">2169</font>'''~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">913 (350)</font>~~
−	~~\| width="25%" align="middle" \| <font face="Arial">2.5</font>~~
−	\|}

	<br /><br />		<br /><br />