ENERGETSKA POLITIKA

Cilj poglavlja

Cilj ovog poglavlja je upoznati osnovne političke mehanizme koji utječu na energetiku Hrvatske i Europe.

Svrha poglavlja

Nakon završetka ovog poglavlja, trebali biste moći:

1. Razumjeti geopolitički kontekst u kojem se nalazi Hrvatska kao zemlja tranzicije.
2. Razumjeti važnost i probleme sigurnosti dobave energije.
3. Razumjeti utjecaj cijene energenata na konkurentnost proizvodnje.
4. Razumjeti logiku restrukturiranja i liberalizacije tržišta, te smisao privatizacije.

Uvod

• Implozija drugog svijeta (socijalističkog bloka) 1989.

• Opcije su priključenje prvom svijetu (kapitalističkom bloku) ili izolacija i autarhija

• ideološko priključenje - demokracija

• ekonomsko priključenje - slobodno tržište

• vojno priključenje - zajednička sigurnost

• Zemlje u tranziciji su:

• Centralna i istočna Europa (CEEC): Češka, Estonija, Latvija, Litva, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija

• Jugoistočna Europa (SEE): Bugarska, Hrvatska, Rumunjska

• Jugoistočna Europa - Zapadni Balkan (SEE-WB): Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija

• Istočna Europa i Centralna Azija (EECA): Armenija, Azerbejdžan, Belarus, Gruzija, Kazakhstan, Kirgistan, Moldova, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan

• Mongolija

Slika 1. Usporedba GDP po stanovniku Portugala i Hrvatske, 1950. - 2016.	Slika 2. Pravi početak tranzicije u Hrvatskoj - 3. siječnja 2000.

"In fact, the post-communist variety of ethnic politics—made notorious by Mr Milosevic, but also practised in varying degrees by Croatian, Bosnian-Muslim and ethnic-Albanian power-brokers—is a specific strain of the nationalist virus. It appeared in many places where the Marxist system, with its windy slogans of unity and brotherhood, collapsed suddenly. In former Yugoslavia, as in the Caucasus, many ex-communist leaders found that fanning inter-ethnic passions provided a handy way to maintain their grip on economic and political life. After all, when a nation or ethnic group is “battling for survival”, literally or metaphorically, then its leaders can suppress dissent, and shrug off calls for a more open economy and society." The Economist

"Patriotism is a last refuge of a scoundrel", Samuel Johnson

"Ich liebe nicht den Staat, ich liebe meine Frau", Gustav Heinemann

Tranzicija i eurointegracije

Uvod

Proces tranzicije bivših komunističkih zemalja odvija se kroz njihovo postepeno uključenje u zapadne institucije, te njihovu integraciju u glavne evroatlantske institucije. Neke su se od tih zemalja već gotovo u potpunosti integrirale, poput recimo Slovenije, neke su na sredini puta, poput Hrvatske, a neke još nisu niti krenule u taj proces, poput većine bivših sovjetskih republika.

Crvenim su označene promjene u odnosu na prošlogodišnje predavanje.

Organizacija za sigurnost i suradnju

Organizacija za sigurnost i suradnju - Organisation for Security and Co-operation in Europe - OSCE - osnovana kao organizacija za suradnju između dvaju blokova - 57 članica - 29 zemalja u tranziciji - Hrvatska je članica od 1992.

Vijeće Europe

Vijeće Europe - Council of Europe - organizacija demokratskih zemalja Europe - preduvjet demokratizacija - 47 članica - 22 zemlje u tranziciji - Hrvatska je članica od 1996.
	Slika 3. Vijeće Europe - potvrda demokratičnosti

Partnerstvo za mir

Partnerstvo za mir - Partnership for Peace - vojna suradnja zemalja tranzicije te neutralnih zemalja Europe s NATO-om - 21 članica - 15 zemalja u tranziciji - Hrvatska je bila članica od 2000-2008.
	Slika 4. Zemlje članica Partnerstva za mir, narandžasto, bivše članice koje su ušle u NATO, zeleno, zemlje članice NATO-a, plavo, zemlje koje su zatražile članstvo, crveno.

Svjetska trgovinska organizacija

Svjetska trgovinska organizacija - World Trade Organization - multilateralni sporazum o međunarodnoj trgovini - 164 zemlje članice - 23 zemlje u tranziciji - Hrvatska je članica od 2000.
	Slika 5. Svjetska trgovinska organizacija, članice, tamno zeleno, u procesu pregovaranja, razne boje, bez odnosa, sivo - sudjelovanje u globalnoj podjeli rada

Suradnja s EU

Suradnja s EU - Association Agreement / Stabilization and Association Agreement (SEE-WB) / European Neighbourhood Policy / Partnership and Cooperation Agreement (EECA) - ekonomska i tehnološka suradnja s EU - 24 AA/SAA/EEA/EMAA - 9 zemlje u tranziciji + 19 PCA/TCA (17, 2017) - 10 zemalja u tranziciji

• Makedonija je pridružena članica EU od 2004.

• Hrvatska je bila pridružena članica EU od 2005-2013.

• Albanija je pridružena članica EU od 2009.

• Crna Gora je pridružena članica od 2010.

• Srbija je pridružena članica od 2013.

• Bosna i Hercegovina je pridružena članica od 2015.

• Kosovo je pridružena članica od 2016.

How important is regional cooperation? Chriss Patten: We are not trying in South East Europe to recreate Yugoslavia; we are not trying to put the jigsaw back together. What we are saying is that it is our experience in the EU that regional cooperation, political and economic cooperation is crucial. That is what the EU represents above all. So it would be amazing, truly surprising if the formula, which we believe works for us, was a formula which we declined to believe should be applied in SEE. Whether you are talking about energy, the electricity market, whether you are talking about trade, cooperation and fighting organized crime, the list goes on and on. There is a powerful argument for cooperating regionally and I very much hope that with the support of the Stability Pact as well as the support of the EC and the member states of the EU we will see better regional cooperation in the future. I am particularly concerned to see a maximum of cooperation in dealing with organized crime because I think that is a cancer, which could eat away the potential success of South East Europe.

Slika 6. Nivoi suradnje s EU ove godine. Balkan nije više crna rupa, ali nije još Europa. Zemlje kandidati u pregovorima, zeleno, zemlje kandidati, žuto, zemlje koje su aplicirale za članstvo, narandžasto, zemlje potencijalni kandidati, crveno.

Proces pristupanja NATO-u

Membership Action Plan - proces pristupanja NATO-u - preduvjet članstvo u PfP-u - 2 zemlje - 2 zemlje u tranziciji imaju MAP (Makedonija, Bosna i Herzegovina).

CEFTA & BAFTA

CEFTA - Central European Free Trade Area - organizacija slobodne trgovine reformskih tranzicijskih zemalja - preduvjet članstvo ili akcesija u WTO, pregovaranje pridruženog članstva EU i sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini sa svim zemljama članicama - 7 članova - 7 zemalja u tranziciji - Hrvatska članica od 2003-2013., a Makedonija od 2005. Nakon ulaska zemalja srednje Europe u EU 2004., Rumunjske i Bugarske 2007., CEFTA-i se 2007. priključuju ostale zemlje jugoistočne Europe te Kosovo (UNMIK), slika 7. BAFTA - Baltic Free Trade Area - isto za baltičke zemlje, Estonija, Latvija i Litva.
	Slika 7. Bivše do 2004. (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija), do 2007. (Rumunjska, Bugarska), do 2013. (Hrvatska), stare (Makedonija) i nove (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldova, Kosovo, Srbija) članice Central European Free Trade Area

Akcesija u EU

Akcesija u EU - Accession to European Union - proces pristupanja EU - preduvjet članstvo u Vijeću Europe te Association agreement - 5 zemalja u akcesiji (Albanija, Crna Gora, Makedonija, Srbija i Turska) - 4 zemlje u tranziciji - Turska je kandidat od 2004, Makedonija od 2005, Crna Gora od 2010, Srbija od 2011, a Albanija od 2014 (Island je bio kandidat od 2010-2015). Prvi val petog proširenja od 10 zemalja primljen je 2004 (Estonija, Litva, Latvija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Madžarska, Malta i Cipar). Drugi val petog proširenja je 2007 u koju su uključene Rumunjska i Bugarska, a 2013 Hrvatska.
	Slika 8. Članice EU i one koje će to tek postati. EU plavo, kandidati svjetlo plavo, potencijalni kandidati žuto, zemlje koje su povukle ili zamrznule kandidaturu narandžasto, priznate da imaju evropsku perspektivu zeleno

Slika 9. (1998) i Slika 10. (2006-2009) Godišnji transferi EU zemljama u vrijeme akcesije, SAPARD za poljoprivredu, ISPA za okoliš i transport. Uz to je postojao i generalni program Phare. Sve programe zamjenjuje IPA od 2007.

OECD

OECD - Organisation for Economic Co-operation and Development - organizacija razvijenih zemalja - preduvjet članstvo u WTO - 36 članica (35, 2017) - 7 zemalja u tranziciji (6, 2017) - Hrvatska nije članica. OECD invited Russia in 2007, Colombia in 2013 and Costa Rica and Lithuania in 2015 to open discussions for membership of the Organisation and offered enhanced engagement in 2007, with a view to possible membership, to Brazil, China, India, Indonesia and South Africa.
	Slika 12. Zemlje članica OECD-a, tamno osnivači, svjetlo kasniji članovi.

NATO

NATO - North Atlantic Treaty Organisation - Sjevernoatlantski savez - američko-europski vojni savez zemalja prvog svijeta - 29 članica - 13 zemalja u tranziciji - Hrvatska je članica od 2009.
	Slika 13. Zemlje članice NATO-a.

Europska unija

Europska unija - European union - EU - unija zemalja Europe - 28 članica - 11 zemalja u tranziciji - Europska unija je 7. najveća država u svijetu po površini, 3. po stanovništvu i 2. po BDP-u. Institucije Europske unije: Europski parlament Europska komisija Vijeće Europske unije
	Slika 14. Širenje EU - aritmetika moći nakon Lisabonskog ugovora. Za većinsko glasanje u Vijeću Europske unije potrebno je 65% glasova i 55% zemalja članica. Za blokiranje potrebno je barem 35% glasova i barem 4 zemlje. Hrvatska ima 0.84% stanovništva EU i 1.5% članova Parlamenta. European Parliamentary Research Service Blog

Tranzicionometar - situacija

Tablica 1. Tranzicija prema Zapadu.

Crveno - promjena situacije od prošlogodišnjeg predavanja.
Zeleno - prestanak članstva zbog prelaska u višu razinu integracije: Pfp > NATO, AA > AP

Zemlja	OSCE	CE	PfP	WTO	AA EMAA/PCA/TCA SAA/DCFTA (IA)	CEFTA & BAFTA	EU Aplikacija/ Početak pregovora/ chapters opened/ chapters closed/ Akcesija/EURO	OECD	NATO
Albanija	1991	1995	1994	2000	2009	2007	2009///	-	2009
Armenija	1992	2001	1994	2003	1999	-	-	-	-
Azerbejdžan	1992	2001	1994	promatrač	1999	-	-	-	-
Belarus	1992	-	1995	promatrač	pregovori	-	-	-	-
Bosna i Hercegovina	1992	2002	2006	promatrač	2015	2007	2016	-	MAP 2011
Bugarska	1973	1992	1994	1996	1993	1999	1995/2000/31/31/2007	-	2004
Crna Gora	2006	2007	2006	2012	2010	2007	2009/2012/32/3	-	2017
Češka	1993	1993	1994	1995	1993	1993	1996/1998/31/31/2004	1995	1999
Estonija	1991	1993	1994	1999	1995	1993	1995/1998/31/31/2004/€2011	2010	2004
Gruzija	1992	1999	1994	2000	2016	-	-	-	-
Hrvatska	1992	1996	2000	2000	2005	2003	2003/2005/35/35/2013	-	2009
Kazakstan	1992	-	1994	2015	1999	-	-	-	-
Kirgistan	1992	-	1994	1998	1999	-	-	-	-
Kosovo	-	-	-	-	2016	2007	-	-	-
Latvija	1991	1995	1994	1999	1995	1993	1995/2000/31/31/2004/€2014	2016	2004
Litva	1991	1993	1994	2001	1995	1993	1995/2000/31/31/2004/€2015	2018	2004
Mađarska	1973	1990	1994	1995	1991	1992	1994/1998/31/31/2004	1996	1999
Makedonija	1995	1995	1995	2003	2004	2005	2004///	-	MAP
Moldova	1992	1995	1994	2001	2016	2007	-	-	-
Mongolija	2012	-	-	1997	1993	-	-	-	-
Poljska	1973	1991	1994	1995	1991	1992	1994/1998/31/31/2004	1996	1999
Rumunjska	1973	1993	1994	1995	1993	1997	1995/2000/31/31/2007	-	2004
Rusija	1973	1996	1994	2012	1997	-	-	pregovori	-
Slovačka	1993	1993	1994	1995	1993	1993	1995/2000/31/31/2004/€2009	2000	2004
Slovenija	1992	1993	1994	1995	1996	1996	1996/1998/31/31/2004/€2007	2010	2004
Srbija	2000	2003	2006	promatrač	2013	2007	2009/2014/16/2	-	-
Tadžikistan	1992	-	2002	2013	2010	-	-	-	-
Turkmenistan	1992	-	1994	-	pregovori	-	-	-	-
Ukrajina	1992	1995	1994	2008	2017	-	-	-	-
Uzbekistan	1992	-	1994	promatrač	1999	-	-	-	-

Tranzicionometar - poredak

Tablica 2. Rang lista trkača prema Zapadu.

Crveno - promjena situacije od prošlogodišnjeg predavanja.
Članstvo u OSCE 1 bod.
Članstvo u CE 2 boda.
Članstvo u PfP 2 boda (1 bod za članstvo u EAPC).
Članstvo u WTO 4 boda (1 bod proces učlanjivanja, 2 za potpisivanje sporazuma).
AA/SAA/DCFTA 4 boda, PCA 2 boda, IA 1 bod.
Članstvo u CEFTA i BAFTA-i 4 boda.
Članstvo u EU 50 bodova. Accession Partnership bodovi prema broju zatvorenih poglavlja. Shengen +10. Euro +10.
Članstvo u OECD-u 5 bodova (pregovori 1 bod)
Članstvo u NATO-u 5 bodova (1 bod za MAP, 2 za akcesiju).
Poredak se u 1999-2000. računao prema nešto drugačijim uvjetima.

Poredak	Zemlja	OSCE	CE	PfP	WTO	AA, SAA, DCFTA, PCA, IA	CEFTA BAFTA	Akcesija EU	OECD	NATO	total	Poredak
												2017	2016	2015	2014	2013	2012	2011	2010	2009	2008	2007	2006	2005	2004	2003	2002	2001	2000	1999
1.	Slovačka	1	2	2	4	4	4	60+10€	5	5	97	1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	5.	5.	4.	4.	4.	4.	4.	4.	6.	6.
2.	Slovenija	1	2	2	4	4	4	60+10€	5	5	97	2.	2.	2.	2.	2.	2.	2.	2.	2.	1.	1.	5.	5.	5.	5.	5.	5.	4.	4.
3.	Estonija	1	2	2	4	4	4	60+10€	5	5	97	3.	3.	3.	3.	3.	3.	3.	6.	6.	6.	8.	8.	8.	8.	8.	8.	8.	8.	8.
4.	Latvija	1	2	2	4	4	4	60+10€	5	5	97	4.	4.	4.	4.	7.	7.	7.	7.	7.	7.	6.	6.	6.	6.	6.	6.	9.	9.	9.
5.	Litva	1	2	2	4	4	4	60+10€	5	5	97	5.	5.	5.	5.	8.	8.	8.	8.	8.	8.	7.	7.	7.	7.	7.	7.	10.	10.	10.
6.	Mađarska	1	2	2	4	4	4	60	5	5	87	6.	6.	6.	6.	4.	4.	4.	3.	3.	2.	2.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.	1.
7.	Češka	1	2	2	4	4	4	60	5	5	87	7.	7.	7.	7.	5.	5.	5.	4.	4.	3.	3.	2.	2.	2.	2.	2.	3.	3.	3.
8.	Poljska	1	2	2	4	4	4	60	5	5	87	8.	8.	8.	8.	6.	6.	6.	5.	5.	4.	4.	3.	3.	3.	3.	3.	2.	2.	2.
9.	Bugarska	1	2	2	4	4	4	50	-	5	72	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	9.	7.	7.	7.
10.	Rumunjska	1	2	2	4	4	4	50	-	5	72	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	10.	6.	5.	5.
11.	Hrvatska	1	2	2	4	4	4	50	-	5	72	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	11.	14.	14.	23.	24.
12.	Crna Gora	1	2	2	4	4	4	3	-	5	25	12.	13.	13.	13.	13.	14.	15.	15.	17.	17.	17.	-	-	-	-	-	-	-	-
13.	Albanija	1	2	2	4	4	4	-	-	5	22	13.	12.	12.	12.	12.	12.	12.	12.	12.	13.	14.	16.	16.	16.	16.	13.	13.	17.	13.
14.	Makedonija	1	2	2	4	4	4	-	-	1	18	14.	14.	14.	14.	14.	13.	13.	13.	13.	12.	12.	12.	12.	12.	15.	20.	20.	16.	17.
15.	Moldova	1	2	2	4	4	4	-	-	-	17	15.	15.	15.	15.	15.	15.	14.	14.	14.	14.	13.	14.	14.	14.	13.	12.	15.	13.	14.
16.	Srbija	1	2	2	1	4	4	2	-	-	16	16.	17.	17.	16.	16.	16.	19.	19.	19.	19.	19.	27.	27.	27.	26.	27.	27.	27.	27.
17.	Bosna i Hercegovina	1	2	2	1	4	4	-	-	1	15	17.	16.	16.	17.	17.	16.	18.	18.	18.	18.	18.	26.	26.	26.	25.	25.	25.	25.	25.
18.	Gruzija	1	2	2	4	4	-	-	-	-	13	18.	18.	19.	19.	19.	18.	16.	16.	15.	15.	15.	13.	13.	13.	12.	11.	11.	15.	16.
19.	Ukrajina	1	2	2	4	4	-	-	-	-	13	19.	21.	21.	21.	21.	21.	20.	20.	20.	20.	22.	19.	19.	19.	19.	17.	17.	14.	15.
20.	Rusija	1	2	2	4	2	-	-	1	-	12	20.	19.	18.	18.	18.	17.	22.	22.	22.	22.	21.	18.	18.	18.	18.	16.	16.	12.	12.
21.	Armenija	1	2	2	4	2	-	-	-	-	11	21.	20.	20.	20.	20.	19.	17.	17.	16.	16.	16.	15.	15.	15.	14.	18.	18.	18.	19.
22.	Kirgistan	1	-	2	4	2	-	-	-	-	9	22.	22.	22.	22.	22.	22.	21.	21.	21.	21.	20.	17.	17.	17.	17.	15.	12.	11.	11.
23.	Tadžikistan	1	-	2	4	2	-	-	-	-	9	23.	23.	23.	23.	23.	27.	27.	27.	27.	27.	27.	25.	25.	25.	24.	24.	26.	26.	26.
24.	Kazakstan	1	-	2	4	2	-	-	-	-	9	24.	24.	24.	25.	25.	24.	24.	24.	24.	24.	24.	21.	21.	21.	21.	21.	21.	19.	20.
25.	Azerbejdžan	1	2	2	1	2	-	-	-	-	8	25.	25.	25.	24.	24.	23.	23.	23.	23.	23.	23.	20.	20.	20.	20.	19.	19.	21.	22.
26.	Kosovo	-	-	-	-	4	4	-	-	-	8	26.	26.	29.	29.	29.	29.	29.	29.	29.	29.	-	-	-	-	-	-	-	-	-
27.	Uzbekistan	1	-	2	1	2	-	-	-	-	6	27.	27.	26.	26.	26.	25.	25.	25.	25.	25.	25.	22.	22.	22.	22.	22.	22.	20.	21.
28.	Mongolija	1	-	-	4	1	-	-	-	-	6	28.	28.	27.	27.	27.	26.	26.	26.	26.	26.	26.	23.	23.	23.	-	-	-	-	-
29.	Belarus	1	-	2	1	-	-	-	-	-	4	29.	29.	28.	28.	28.	28.	28.	28.	28.	28.	28.	24.	24.	24.	23.	23.	23.	22.	18.
30.	Turkmenistan	1	-	2	-	-	-	-	-	-	3	30.	30.	30.	30.	30.	30.	30.	30.	30.	30.	29.	28.	28.	28.	27.	26.	24.	24.	23.

Strukturne reforme

• privatizacija
• restrukturiranje (zatvaranje nerentabilnih poduzeća i otpuštanje viška radnika)
• liberalizacija cijena
• liberalizacija trgovanja devizama (forex)
• antimonopolna politika
• reforma banaka i ostalih financijskih institucija

Slika 15. Privatizacija - udio privatnog vlasništva u stvaranju GDP-a, 2006, EBRD

Slika 16. Udio privatnog vlasništva u stvaranju GDP-a i udio javnog sektora u GDP-u, 2003, EBRD

Slika 17. Progres u tranziciji, EBRD, 2001 Transition Report

Slika 18. Global Competitiveness Index, World Economic Forum, 2014-2015

Credit rating

Tablica 3. Credit rating zemalja u tranziciji, stanje 5. siječnja 2018. (Moody’s), 9. siječnja 2018. (S&P)

Crveno - junk bond rating.
Crno - investment rating.
Svaki znak ˇ znači downgrade za jedan nivo.
Svaki znak ^ znači upgrade za jedan nivo.
Moody’s (Aaa, Aa1, Aa2, Aa3, A1, A2, A3, Baa1, Baa2, Baa3, Ba1, Ba2, Ba3, B1, B2, B3, Caa1, Caa2, Caa3, Ca, C).
Standard & Poor (AAA, AA+, AA, AA-, A+, A, A-, BBB+, BBB, BBB-, BB+, BB, BB-, B+, B, B-, CCC+, CCC, CCC-, C, SD).

Zemlja	Moody’s		S&P
Albanija	B1^2007	17	2016^2013ˇB+	18
Armenija	B1ˇ2016ˇ2015^2006	17	-	-
Azerbejdžan	Ba2ˇ2017ˇˇ2016^2012^2006	13	2016ˇ2012^BB+	12
Belarus	Caa1ˇ2015ˇˇ2011^2007	24	2017^2011ˇˇ2008ˇˇ2007^B	20
Bosna i Hercegovina	B3ˇ2012^2006^2003	21	2011ˇB	20
Bugarska	Baa2^2011^2005^2004^^2003^2001	8	2017^2014ˇˇ2008ˇ2006^2005^2004^2003^2002^2001^2000^BBB-	8
Crna Gora	B1ˇ2016ˇ2010^2008	17	2014ˇ2012ˇ2009ˇ2007^2004^B+	18
Češka	A1^^^2002	1	2011^^2007^AA-	1
Estonija	A1^^^2002	1	2011^^2010^2009ˇ2004^2001^AA-	1
Gruzija	Ba2^2017	13	2011^2010^2009ˇ2008ˇ2005^BB-	16
Hrvatska	Ba2ˇ2013ˇ2016	13	2014ˇ20112012ˇ2011ˇ2004^BB	14
Kazakstan	Baa3ˇ2016^2006^^2002^^2001	9	2016ˇ2015ˇ2011^^2003^^2001^2000^BBB-	8
Kirgistan	B2	20	-	-
Kosovo	-	-	-	-
Latvija	A3^2015^2014^2013ˇˇˇ2009ˇ2008^^^2002	5	2014^2013^2012^^2010^2009ˇˇ2008ˇˇ2007ˇ2004^2002^A-	5
Litva	A3^2015ˇˇ2009^2006^2003^^^2002	5	2014^^2010ˇ2009ˇ2008ˇˇ2005^2003^2002^^A-	5
Mađarska	Baa3^2016ˇ2012ˇˇ2010ˇ2009ˇ2008ˇ2007^^2002^2000^1999	9	2016^2015^2012ˇˇ2009ˇˇ2006ˇ2000^1999^BBB-	8
Makedonija	-	-	2013ˇ2009ˇ2005^2004^BB-	16
Moldova	B3	21	-	-
Mongolija	Caa1ˇˇ2016ˇ2014	24	2016ˇˇ2014ˇ2008^2007^B-	22
Poljska	A2^^2002^^1999	3	2016ˇ2007^2000^1999^BBB+	7
Rumunjska	Baa3^2006^^2004^2003^2002^2001	9	2014^2008ˇ2005^2004^2003^2002^2001^^BBB-	8
Rusija	Ba1ˇˇ2015ˇ2014^2008^2005^^2004^2002^^^2001	12	2015ˇ2014ˇ2009ˇ2007^2005^2004^2003^2002^^2001^^2000^^BB+	12
Slovačka	A2ˇ2012^2006^2004^^^2002^2001	3	2015^2012ˇ2009^2005^2004^2003^2002^2001^A+	3
Slovenija	Baa1^^2017^2015ˇˇˇ2014^2013ˇˇˇˇˇ2012ˇ2011^2006^^2002^2000	7	2017^2016^2013ˇ2012ˇˇ2011ˇ2006^2003^2002^A+	3
Srbija	Ba3^2017	16	2017^2012ˇ2011^2005^2004^BB	14
Tadžikistan	B3	21	B-	22
Turkmenistan	-	-	-	-
Ukrajina	Caa2^2017ˇˇ2014ˇˇ2013ˇ2009^2003^^2001ˇ1999	26	2016^^^^^2015ˇˇ2013ˇˇˇ2013ˇ2012ˇ2010^^^2009ˇˇ2008ˇˇ2004^^B-	22
Uzbekistan	-	-	-	-

Makroekonomski pokazatelji

	1997 1998 1999 2001 2003 2008 2011 2013 2014 2015 2016
Slika 19. GDP per capita 2017. [USD], [1]

	2000 2001 2003 2008 2012 2013 2016 2017
Slika 20. Rast GDP-a 2018. [%], [2]

	1997 2000 2005 2009 2013 2016 2017
* Nema podataka za Turkmenistan, Gruziju i Uzbekistan za 2018.
Slika 21. Nezaposlenost 2018., [%], [3]

	1998 1999 2000 2005 2014 2017
Slika 22. Prosječna neto plaća 2018. [USD] [4]

	1999 2000 2006 2015/1992
*Podaci za Bosnu i Hercegovinu su iz 1996., a Kosovo, Crnu Goru i Srbiju iz 2000.
Slika 23. Stanje oporavka od tranzicije, odnos GDP (PPP) po stanovniku 2017. i 1995. [5]

	FDI Stock/Capita 1999 - 2000 FDI Inflows/Capita 2003 2004 2013 2015
Slika 24. Direktne strane investicije po stanovniku 2016.-net inflow [USD/cap],[6]

Usporedbe

Slika 25. Index od economic freedom, 2016.

Slika 26. Corruption perception index, 2015.

Transparency Index, Transparency International

Tablica 4. Osnivanje tvrtke, World Bank, 2014.

Crveno - zemlje u tranziciji
Purporno - članice EU i zemlje u tranziciji
Plavo - zemlje članice EU

Region or Economy	Rank	DTF	Procedures (number)	Time (days)	Cost (% of income per capita)	Paid-in min. capital (% of income per capita)
OECD high income	..	91,51	4,8	8,3	3,1	9,2
Europe & Central Asia	..	90,92	4,9	10,2	4,7	4
South Asia	..	83,98	8,1	15,4	13,4	0,2
East Asia & Pacific	..	82,03	7	23,9	19	12,3
Middle East & North Africa	..	80,35	7,9	20,2	26,3	11,2
Latin America & Caribbean	..	78,54	8,3	31,6	31,5	2,3
Sub-Saharan Africa	..	75,33	7,8	27,3	54	33,1
New Zealand	1	99,96	1	0,5	0,3	0
Canada	2	98,23	2	1,5	0,4	0
Hong Kong, China	3	98,2	2	1,5	0,6	0
Macedonia	4	98,14	2	2	0,1	0
Azerbaijan	5	98,14	2	2	0,1	0
Singapore	6	96,49	3	2,5	0,6	0
Australia	7	96,49	3	2,5	0,6	0
Georgia	8	96,16	3	3	3,4	0
Armenia	9	96,07	3	4	0,9	0
Ireland	10	96,07	3	4	0,9	0
Korea	11	95,83	2	4	14,6	0
Jamaica	12	95,16	2	10	4,3	0
Kosovo	13	95,54	3	6	1,1	0
Russian Federation - Saint Petersburg	..	95,31	3	6	1,1	0
Estonia	14	95,13	3	,5	1,2	16,4
Sweden	15	94,64	3	7	0,5	11,5
United Kingdom	16	94,58	4	4,5	0,1	0
Belgium	17	94,49	3	4	5	17
Burundi	18	94,45	3	4	13,9	0
Taiwan, China	19	94,42	3	10	2,1	0
Ukraine	20	94,4	4	5	0,5	0
Norway	21	94,3	4	4	0,9	4,7
Netherlands	22	94,15	4	4	4,5	0
Latvia	22	94,15	4	5,5	1,5	0
Denmark	24	94,07	4	3	0,2	13,9
Uzbekistan	25	93,93	4	5,5	3,2	0
Russian Federation	26	93,57	3,7	9,8	1	0
France	27	93,27	5	3,5	0,7	0
Finland	28	93,13	3	14	1	6,6
Lithuania	29	92,99	4	5,5	0,6	20,3
Kyrgyz Republic	30	92,95	4	10	2	0
Belarus	31	92,91	5	5	0,6	0
Oman	32	92,85	4	6	4	0
Portugal	32	92,85	5	4,5	2,1	0
Russian Federation - Moscow	..	92,82	4	11	1	0
Iceland	34	92,64	5	3,5	2	7,6
São Tomé and Principe	35	92,56	4	5	15,2	0
Mongolia	36	92,55	5	6	1,5	0
Samoa	37	92,49	4	9	7,7	0
Liberia	37	92,49	4	4,5	16,7	0
Egypt	39	92,43	4	6	7,4	0
Morocco	40	92,34	4	6	7,4	0
Israel	41	92,28	4	12	3,3	0
Afghanistan	42	92,08	3	7	19,9	0
Panama	43	92,01	5	6	5,8	0
Moldova	44	91,96	5	6	6,2	0
Kazakhstan	45	91,94	5	9	0,3	0
Albania	46	91,73	5	5	10,1	0
Serbia	47	91,67	5	7	6,5	0
Mauritius	48	91,65	5	6	1,8	0
United States - New York City	..	91,6	6	4	1,3	0
Slovenia	49	91,42	4	7	0	40,6
Côte d’Ivoire	50	91,38	4	7	18,9	3,3
Puerto Rico	51	91,23	6	5,5	1,3	0
United States	51	91,23	6	5,6	1,1	0
United Arab Emirates	53	91,21	4	8	13	0
Cyprus	53	91,21	5	6	12,2	0
Tonga	55	90,85	4	16	6,8	0
Greece	56	90,7	5	13	2,2	0
United States - Los Angeles	..	90,66	6	8	0,8	0
Benin	57	90,56	5	8	3,7	5,4
Montenegro	58	90,07	6	10	1,5	0
Chile	59	89,84	7	5,5	0,7	0
Uruguay	60	89,79	5	6,5	22,5	0
Colombia	61	89,57	6	9	7,5	0
Romania	62	89,48	6	12	2	0,6
Italy	63	89,4	6	6,5	13,9	0
Dominica	64	89,26	5	12	15,7	0
Maldives	65	88,98	6	12	5,2	1,9
St. Lucia	66	88,8	5	11	21,4	0
Luxembourg	67	88,66	5	16,5	1,7	19,5
Slovakia	68	88,62	6	11,5	1,2	17,8
Trinidad and Tobago	69	88,59	7	10,5	0,6	0
Marshall Islands	70	88,41	5	17	12,5	0
Switzerland	71	88,39	6	10	2,	25,3
Burkina Faso	72	88,06	3	13	43,4	7
Mexico - Monterrey	..	87,86	7	8	11,5	0
Bahrain	73	87,82	7	9	1,2	3,4
Sri Lanka	74	87,52	7	9	12,2	0
Hungary	75	87,28	6	7	7,1	45,5
Rwanda	76	87,17	5	4	48,5	0
Grenada	77	87,02	6	15	15,8	0
Thailand	78	87,01	5	25,5	6	0
Turkey	79	86,98	7	6,5	16,4	10,2
Mauritania	80	86,87	7	8	19,4	0
Czech Republic	81	86,86	8	9	5,7	0
Bulgaria	82	86,82	6	23	1,3	0
St. Vincent and the Grenadines	83	86,78	7	10	16,1	0
Brunei Darussalam	84	86,72	7	14	1,6	0
Tajikistan	85	86,61	5	22	16,8	0
Spain	85	86,61	7	13	5	12,9
Sierra Leone	87	86,48	6	10	30,3	0
Japan - Osaka	..	86,26	8	10,5	7,5	0
Niger	88	86,16	4	10	32,4	48
Japan	89	86,09	8	11,2	7,5	0
Senegal	90	86,07	4	6	62,7	4,7
Qatar	91	86,06	8	8,5	6,2	0
Japan - Tokyo	..	86	8	11,5	7,5	0
St. Kitts and Nevis	92	85,75	7	18,5	7,2	0
Mexico	93	85,74	7,8	8,4	17,4	0
Bhutan	94	85,59	8	15	3,8	0
Croatia	95	85,56	8	7	7,3	25,5
Congo, Dem. Rep.	96	85,49	6	11	29,3	0
Solomon Islands	97	85,48	7	9	28,5	0
San Marino	98	85,46	7	11,5	9	29,4
Guyana	99	85,45	7	18	10,7	0
Mexico - Mexico City	..	85,31	8	8,5	19,1	0
Cabo Verde	100	85,24	8	11	14,7	0
Barbados	101	85,1	8	15	7,7	0
Iran, Islamic Rep.	102	85,06	8	15	1,1	0
Peru	103	85,01	6	26	9,9	0
Tunisia	103	85,01	9	11	4,7	0
Zambia	105	84,95	7	8,5	33,7	0
Jordan	106	84,62	7	12	22,4	0,1
Poland	107	84,22	4	37	12,1	10,9
Mali	108	84,12	5	8,5	61	5,9
Nepal	109	83,77	7	17	26,1	0
Ghana	110	83,73	8	14	19,2	2
Austria	111	83,72	8	21	0,3	12,8
Malaysia	112	83,67	8	18	6,2	0
Madagascar	113	83,48	7	11	40,4	0
Germany	114	83,42	9	10,5	1,9	32,9
Dominican Republic	115	83,34	7	14,5	16,3	36,5
Kenya	116	83,13	7	22	21,1	0
Lesotho	117	83	7	29	8,1	0
The Bahamas	118	82,71	8	21,5	13,8	0
Guatemala	119	82,31	7	19,5	24,1	17,2
Palau	120	81,95	8	28	2,9	7,7
Vietnam	121	81,76	9	24	4,6	0
Bangladesh	122	81,74	9	19,5	13,8	0
Bangladesh - Dhaka	..	81,74	9	19,5	13,8	0
Bangladesh - Chittagong	..	81,74	9	19,5	13,8	0
Togo	123	81,71	5	6	71,2	34
Antigua and Barbuda	124	81,66	9	22	9,4	0
Costa Rica	125	81,57	9	22,5	9,1	0
China - Shanghai	..	81,25	9	28	0,6	0
Vanuatu	126	81,24	7	18	44,3	0
China	127	81,02	9	28,9	0,7	0
Nicaragua	128	81	6	13	68	0
China - Beijing	..	80,73	9	30	0,7	0
El Salvador	129	80,7	8	15,5	40,7	2,5
Papua New Guinea	130	80,53	6	41	15,6	0
South Africa	131	80,47	7	43	0,2	0
Malta	132	80,21	9	26	12,3	1,3
Guinea	133	80,2	6	8	77,7	13,6
Nigeria - Lagos	..	79,98	8	24	30,6	0
Mozambique	134	79,86	10	19	18	0
Tanzania	135	79,14	9	26	21,5	0
Syria	136	78,93	7	15	8,9	106
Seychelles	137	78,64	9	32	13,4	0
Nigeria	138	78,62	8,7	25,2	31	0
Lebanon	139	78,45	8	15	40,6	40,7
Kiribati	140	78,17	7	31	36,3	13
Pakistan	141	77,88	12	18	12,4	0
Pakistan - Karachi	..	77,88	12	18	12,4	0
Pakistan - Lahore	..	77,88	12	18	12,4	0
Algeria	142	77,54	12	20	11,1	0
Paraguay	143	77,53	7	35	39,8	0
Indonesia - Jakarta	..	77,5	11	22	19,1	0
Angola	144	77,34	8	36	27,5	0
Timor-Leste	145	77,13	4	9	0,5	260,1
Myanmar	146	77,1	11	13	40,4	0
Saudi Arabia	147	77,09	12	15	4,1	0
Honduras	148	77,02	11	13	41,4	0
Cameroon	149	76,99	5	15	32	137,6
Malawi	150	76,73	7	37	42,2	0
Indonesia	151	76,43	11,2	24,9	19,4	0
Gabon	152	76,28	7	50	14,3	10,8
Botswana	153	76,21	9	48	0,8	0
India - Delhi	..	75,99	12	26	11,4	0
Swaziland	154	74,32	12	30	16,6	0,3
India	155	74,31	12,9	26	13,8	0
Nigeria - Kano	..	74,08	11	29	32,4	0
Sudan	156	73,78	10	36	25,6	0
Argentina	157	73,56	14	25	9,3	0
Brazil - Rio de Janeiro	..	73,26	11	45	6,8	0
Belize	158	73,22	9	43	34,6	0,1
Fiji	159	73,13	11	40	17,9	0
Indonesia - Surabaya	..	72,62	12	35	20,3	0
Lao PDR	160	72,42	8	67	4,6	0
India - Mumbai	..	72,41	14	26	16,5	0
Yemen	161	71,59	6	40	82,2	0
Comoros	161	71,59	8	15	98,4	34,8
Libya	163	71,48	10	35	31,2	43,4
Iraq	164	71,32	9	34	51,9	18,6
Uganda	165	71,3	13	26	37,1	0
Ecuador	166	70,61	11	48,5	21	0
Micronesia	167	69,73	7	16	140,4	0
Gambia, the	168	69,37	7	25	125,2	0
West Bank and Gaza	169	69,36	10	43	46,9	0
Namibia	170	68,87	10	66	11,5	0
Philippines	171	68,86	16	28	15,8	3,1
Djibouti	172	66,91	7	14	167	0
Kuwait	173	66,77	12	61	2,8	10,2
Bosnia and Herzegovina	174	65,09	12	65	13,5	13,4
Brazil	175	65,04	11	79,5	5,2	0
Guinea-Bissau	176	63,86	8	8	36,9	295,7
Bolivia	177	62,94	14	45	54,1	0
Brazil - São Paulo	..	59,78	11	101,5	4,1	0
Congo, Rep.	178	59,44	11	50	61,2	92,2
Ethiopia	179	55,96	14	35	69,3	121,5
Cambodia	180	54,93	9	99	57,2	22,5
South Sudan	181	53,96	13	14	422,4	0
Chad	182	51,91	9	60	159,8	22,4
Zimbabwe	183	49,13	10	91	119,2	0
Somalia	184	48,71	9	70	176,5	0
Suriname	185	47,82	13	84	101,4	0,3
Eritrea	186	46,36	13	84	37,6	165,1
Equatorial Guinea	187	36,9	17	134	102,7	27,8
Haiti	188	33,61	12	97	219,3	15,5
Venezuela	189	32,94	20	230	136,4	0
Central African Republic	190	31,36	10	22	209,4	556,6

Slika 27. Vrijeme potrebno za osnivanje tvrtke

|-

Slika 28. Human development index, 2015.

Human Development Reports

Linkovi

World Bank:

• Country Assistance Strategy progress report, 2001
• Country Assistance Strategy progress report, 2004

Sigurnost dobave energije

Sigurnost dobave energije je prilično važna, jer je današnja ekonomija neodrživa bez stalne i sigurne opskrbe energijom. Ukoliko bi nestalo energije, uskladišptena hrana bi se pokvarila, nova se ne bi mogla dovesti u gradove, a ne bi se mogla niti proizvesti. Vrlo brzo bi nastupio kolaps civilizacije, s vjerojatno prilično lošim razvojem (npr. film 'The Road').

Potrebno je razlikovati kratkotrajnu sigurnost dobave energije, koja je uglavnom tehnički problem, i dugotrajnu stratešku sigurnost dobave, koja je geopolitički problem. Inženjeri će često stavljati težište na kratkotrajnu sigurnost, recimo kako osigurati frekvenciju i napon u elektroenergetskom sustavu, ali je ona u stvari zanemariv problem u odnosu na dugotrajnu sigurnost, koja zahtjeva dugoročno osiguranje vlastitih izvora energije i dobavnih pravaca.

Zemlje koje uvoze više od polovice primarne energije ne mogu se smatrati suverenima i nezavisnima, jer ne mogu donositi vlastite odluke, s obzirom da im dobavu uvjetuju druge zemlje. Diversifikacija izvora je u tom slučaju dobar način da se poveća sigurnost dobave, međutim, kritično je posjedovati vlastite izvore primarne energije. Ukoliko zemlja nema vlastitih izvora fosilnih goriva, onda vlastitu sigurnost može jedino osigurati obnovljivim izvorima.

Tako recimo električna energija iz uvoznog ugljena ne podiže sigurnost dobave, jer je gorivo uvozno, ali je zbog diverzificiranog tržišta sigurnije od uvoznog plina, koji se dobavlja iz svega nekoliko izvora. Obnovljivi izvori uvijek povećavaju sigurnost dobave, iako mogu komplicirati regulaciju frekvencije i napona.

IEA defines energy security as the uninterrupted availability of energy sources at an affordable price. Energy security has many aspects: long-term energy security mainly deals with timely investments to supply energy in line with economic developments and environmental needs. On the other hand, short-term energy security focuses on the ability of the energy system to react promptly to sudden changes in the supply-demand balance.

European Energy Security Strategy

Privatizacija